KRČEDINCI
Ignjat Bokur
KrčedinPrvi doktor pedagoških nauka u staroj Jugoslaviji. Rođen u Krčedinu 1883. umro u Vršcu 1974.
Ignjat Bokur je sremac rodom iz Krčedina, spada u red nevelikog broja naših doktora pedagoških nauka. Ovo visoko naučno zvanje stekao je pre Prvog svetskog rata na čuvenom Univerzitetu u Cirihu.
Ignjat je u Krčedinu završio osnovnu školu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Posle gimnazije upisao je učiteljsku školu u Pakracu, gde završava dva razreda, a ostala dva u Osijeku, nakon čega je radio dve godine kao privremeni učitelj u srpskom odeljenju osnovne škole u Čakovcima, kod Vukovara. Nošen željom za naukom, Ignjat posle dve godine prekida službovanje i upisuje se na Višu školu u Beogradu.
Nakon toga odlazi u Cirih gde nastavlja i završava pedagoške studije. Na istom univezitetu 1911. odbranio je i doktorsku disertaciju. Po povratku sa studija postavljen je za nastavnika Više devojačke škole u Novom Sadu, da bi iduće 1912. prešao za nastavnika okružne gimnazije u Prokuplju, a potom 1913. postavljen je za suplenta Učiteljske škole u Skoplju. Tamo se i oženio Jelenom Tomić, arhitektom iz Skoplja i dobio sina Aleksandra i ćerku Milicu. U Skoplju je dr Bokur ostao sve do 1923. kada je po potrebi službe premešten za profesora Učiteljske škole u Vršcu. Ruka sudbine dovela ga je 1940. u Beograd, gde radi u Trećoj muškoj gimnaziji. Tu ga zatiče rat i okupacija, a u teškim danima gubi i sina Aleksandra, što teško pogađa celu porodicu. Prvih dana okupacije dr Bokur je penzionisan po sili zakona. U Vršac se vratio skoro ilegalno i živeo u svojoj kući.U mladim danima dr Bokur je povremeno sarađivao u našim listovima i časopisima: Zastava, Branik, Vojvodina, Misao. U Skoplju je 1914. napisao dramu “Ne ubi”, a u Vršcu je štampao svoje predavanje “Vaspitni nazori Petra II Petrovića Njegoša”, 1924. Svoje izvesne radove je potpisivao pseudonimima: Temeljko Zdravković i Zdravko Temaljković. Odlikovan je Ordenom Svetog Save IV stepena 1914. Umro je u Vršcu 1974. a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Njegovo ime danas nosi Zavičajno društvo u Krčedinu
Ignjat je u Krčedinu završio osnovnu školu, a gimnaziju u Sremskim Karlovcima. Posle gimnazije upisao je učiteljsku školu u Pakracu, gde završava dva razreda, a ostala dva u Osijeku, nakon čega je radio dve godine kao privremeni učitelj u srpskom odeljenju osnovne škole u Čakovcima, kod Vukovara. Nošen željom za naukom, Ignjat posle dve godine prekida službovanje i upisuje se na Višu školu u Beogradu.
Nakon toga odlazi u Cirih gde nastavlja i završava pedagoške studije. Na istom univezitetu 1911. odbranio je i doktorsku disertaciju. Po povratku sa studija postavljen je za nastavnika Više devojačke škole u Novom Sadu, da bi iduće 1912. prešao za nastavnika okružne gimnazije u Prokuplju, a potom 1913. postavljen je za suplenta Učiteljske škole u Skoplju. Tamo se i oženio Jelenom Tomić, arhitektom iz Skoplja i dobio sina Aleksandra i ćerku Milicu. U Skoplju je dr Bokur ostao sve do 1923. kada je po potrebi službe premešten za profesora Učiteljske škole u Vršcu. Ruka sudbine dovela ga je 1940. u Beograd, gde radi u Trećoj muškoj gimnaziji. Tu ga zatiče rat i okupacija, a u teškim danima gubi i sina Aleksandra, što teško pogađa celu porodicu. Prvih dana okupacije dr Bokur je penzionisan po sili zakona. U Vršac se vratio skoro ilegalno i živeo u svojoj kući.U mladim danima dr Bokur je povremeno sarađivao u našim listovima i časopisima: Zastava, Branik, Vojvodina, Misao. U Skoplju je 1914. napisao dramu “Ne ubi”, a u Vršcu je štampao svoje predavanje “Vaspitni nazori Petra II Petrovića Njegoša”, 1924. Svoje izvesne radove je potpisivao pseudonimima: Temeljko Zdravković i Zdravko Temaljković. Odlikovan je Ordenom Svetog Save IV stepena 1914. Umro je u Vršcu 1974. a sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Njegovo ime danas nosi Zavičajno društvo u Krčedinu
ROĐEN
26.02.1883.
MESTO ROĐENJA
Krčedin